О Црној Трави

Кратак историјски преглед

Црна Трава је једна од ретких области коју у целини насељава само српско становништво са доста својих стечених спецификума. Само место Црна Трава и манастир били су метох некада православне Аја Софије. Остала територија није<била насељена осим у доба Римљана. У познијем турском периоду почиње у области Црне Траве и Власине рударење - гвоздена руда, најбоља, од ње се радила и сабља димискија (дамаскиња). Само место Црна Трава је сада метох, сада већ, џамије Аја Софије и има изузетну аутономију, гарантовану са чак осам фермана. Турчин је смео само да се задржи колико да поткове коња. Црна Трава купује од Турака за сто ока пастрмке статус варошице и исти добија много раније од већине садашњих градова. 

Црнотравци су већином насељени од Срба из Рашке области, Копаоника и Рудника, тада великих рударских региона, а са Косова насељавање се дешава у време сеобе Срба. Насељавање Црне Траве одвијало се углавном у последњих 250 година. Релативно кратак боравак највећег броја Црнотраваца на овом простору чини да се Црнотравци значајно разликују од околног, аутохтног староседелачког, такође српског становништва. По свом етносу и пореклу најближи су Власинцима. Власинци, поред миленијмуског постојања и одржања на својој територији са сталним српским преџнаком, имају, са рударством, велики прилив становништва из истих крајева као и Црна Трава.

Дакле са рударењем у Црну Траву и Власину дошли су и рудари са Копаоничког и Рудничког вилаета и нешто породица из Злетова и Кратова. Овај крај временом постаје "дивљи запад" дела турске империје. Доласком у рударску област Црне Траве свако ко би се прихватио рударења у неком од самокова није подлегао никаквом закону и ранијем прогону. (Деветоро браће из Зуца поред Авале бекством у Црну Траву формираше девет села названих касније по њиховим именима Лазарицеви, Јовановци, Вељковци, Петровци, Павловци, Степановци, итд. Насељавање у првом таласу је из Рашке области и из Херцеговине (Никшић) и Пљевља тј. становништва које је као и Цемерничка област Црне Траве лежало на једном од Царских путева. После Прве, а нарочито Друге сеобе Срба, настаје интензивно насељавање Црне Траве са Косова. Постоји и више села насељених из уже Црне Горе. Ослобађањем Србије након Првог устанка трећина Црнотраваца исељава се у Крагујевац и околину. Године 1878. слобађањем дела јужне Србије ослобођена су Црна Трава и Власина. Тада се значајан број Црнотраваца и Бласинаца исељава у Топлицу и Пусту реку.

Фелик Каниц у књизи "Србија, земља и становништво" каже о колонизацији Топлице: "Углавном су као најбољи вазили колонисти из Власине, а посебно 30 црнотравских породица које су се поред 27 врањских населиле у Бресанчићу. Досељеници су стигли са много стоке и новца, сами су саградили своје куће, брзо се
аклиматизовали у равници и држали су много до морала својих жена".

Педестак година касније, копмандант "Гвозденог пука", који је већинског састава био из Топлице, генерал Радован Поповић, пореклом из Црне Траве, уочио је невероватану бројност црнотраваца у тој славној јединици српске војске. Исто се десило и у чувеном Топличком устанку у периоду Првог светског рата. Симбиоза Црнотраваца и бројнијих Црногораца створила је врхунски ратнички потенцијал овог подручија. Након другог Светског рата исељава се 90% Црнотраваца, углавном у Београд.

 

Грађевинарство, основно занимање у XX веку

Крактеристично за Црнотравце је бављење дунђерајем; пре рата је толико интензивно да је избацило двдесетак изузетно богатих предузимача. Окончање рата било је трагично по децу ових богаташа (нова власт је у Београду у циљу чишћења нације од буржуја побила нови нараштај Црнотравских предузимача са изузетком породице Милентија Поповића). Нико од њих није био колобрациониста, али је екипа Црвених Злотвора, који су рат провели на територији Црне Траве, ставила њихова имена на списак.

По ослобођењу Црнотравци су били окосница српског грађевинарства по целој вертикали, од дирекрора до непосредних извођача. Крај века Црнотравци су дочекали са невероватно високим процентом факултетски образованих људи и истичу се великим бројем наставног кадра на готово свим факултетима.

Текст преузет са сајта www.crnatrava.com